Umetnost, kao globalni jezik, očigledno je pogodnija od bilo kog drugog jezika da poništi medjusobnu udaljenost. Gala Čaki je u procesu globalizacije. Upravo zbog njenih slika sa jakim ličnim emocijama i iskustvima, koja su drugima nepoznata, mogu vizuelno biti univerzalno prihvaćena. Gala Čaki je umetnica rođena u Srbiji, 1987. godine. Kada prema njenom mestu i vremenu rodjenja odredimo istorijsku epohu, nije teško zaključiti da će umetnost Gale Čaki, neizbežno biti povezana sa njenim odrastanjem i ličnim iskustvima. U osamdesetim godinama, nakon Titove smrti, Jugoslavija se raspala, a Srbija je bila deo nove Jugoslavije. Ovo je zemlja u kojoj je Gala Čaki rođena. Međutim, na početku novog veka, Jugoslavija je zapala u građanski rat, tokom kojeg je Srbija bila bombardovana od strane NATO-a. Naknadno, 2003. godine, Jugoslavija je postala Srbija i Crna Gora. Ubrzo nakon toga, 2006. godine, dve nacije su se razdvojile, a Srbija se pojavila kao nezavisna država. Ispitujući ovaj istorijski period, vidimo složeno okruženje u kojem je Gala Čaki odrasla. Njeno odrastanje je suštinski povezano sa pojavom današnje Srbije. Zapravo, počevši od osamdesetih godina, započeo je period ogromnih transformacija i promena za ceo svet, poklapajući se sa vrhuncem globalizacije. Po mom mišljenju, umetnička tradicija pre uspostavljanja današnje nezavisne Srbije bila je zaista različita od umetnosti pod uticajem umetničke tradicije tokom sovjetskog perioda. Srpska umetnost bila je radikalnija i futuristička, posebno brutalistički stil koji se manifestovao u arhitekturi. Ova umetnička tradicija nakon osamdesetih godina ima prednost brzog integrisanja u globalizaciju, i razvoj Gale Čaki unutar ove tradicije će nesumnjivo biti pogođen. Njeni radovi isprepleteni su sa strastvenim svetom smele poteze i vibrantnih boja. Ove slike deluju kao da potiču iz klasičnog teatra, filmskih scena, ili možda fuzije simfonije i rok muzike. Intenzitet i kontrast slika Gale Čaki su izuzetno visoki. Do određenog stepena, ovo je jedinstven izraz strasti svojstvene južnoj Evropi. Mediteranska klima južne Evrope stvorila je bujnu vegetaciju i visoko zasićene prirodne boje. Nije teško zamisliti kako je ovo okruženje uticalo na pogled na svet Gale Čaki i njene izražajne pokrete na platnu. Da je ovo u pitanju britanski ili nemački umetnik, to bi bila potpuno drugačija priča. Slike Gale Čaki takođe me podsećaju na britanskog umetnika Fransis Bejkona. Preuveličavanje i distorzija u Bejkonovim slikama odražavaju njegova osećanja prema životu. Deformacije oblika u slikama Gale Čaki primoravaju publiku da spekulišu o tačnom sadržaju ovih slika. Oblike na ovim slikama takođe odražavaju unutrašnju borbu Gale Čaki, nemir i bol u njenom srcu. Gala Čaki je umetnica koja se ne plaši bola. Bol, strah i smrt prikazani na njenim slikama istovremeno su njena umetnička introspekcija i isceljenje. Po mom mišljenju, dve krajnje stvarnosti koje umetnik otkriva u svojim delima su želja i smrt. Obe su toliko opipljive i stvarne da ponekad, u romantičnom svetu, ljudi više ne žele da govore o njima. Ove tužne emocije u njenim slikama prenose se kroz mrlje i boje na platnu, rezultirajući slikom koja podseća na karneval. Radovi Gale Čaki takođe me podsećaju na brzinu i snagu Vilijem de Kuninga. Verujem da su njene slike pod uticajem američkog apstraktnog ekspresionizma. Suština apstraktnog ekspresionizma leži u jedinstvenoj slobodi slikanja. U njenim slikama, može se uočiti karneval u tipičnom južnjačkom evropskom stilu, praćen entuzijazmom i toplinom. To predstavlja vrstu slobode u životu. U smislu umetničke slobode, Gala Čaki je uzdigla umetnost slikanja na filozofski nivo. U istočnjačkoj filozofiji, “Jedinstvo neba i čoveka” i “Jedinstvo znanja i akcije” su dve tvrdnje koje podržava konfucijanizam. Prva govori o odnosu između ljudi i sveta, dok se druga tiče odnosa između svake individue i sebe. Slike Gale Čaki obrađuju oba ova odnosa. Izjavila je da se odnos između umetnosti i nje same uspostavlja kroz stvaranje. Veruje da slike emaniraju iz duha. Očigledno je, duh u njenim slikama je njena kontemplacija, i jasno je posmatraču da su slike Gale Čaki iskrene. U domovini Gale Čaki, postoji režiser po imenu Emir Kusturica, koji želi da konstruira naizgled karnevalski, ali tragičan narativni odnos iz istorije Jugoslavije i svojih ličnih sećanja. Emir Kusturica je takođe muzičar i basista za “No Smoking Orchestra”. Uviđam blisku povezanost između njegove muzike i filmova; njegova muzika se često pojavljuje u njegovim filmovima. Na osnovu mog ograničenog razumevanja srpskih umetnika, verujem da su oni autentični, neposredni, ljubitelji slobode, i istovremeno individue koje se usuđuju suočiti sa svojim strahovima. Tako, kroz slike Gale Čaki, osećam da ona zaista utelovljuje takvog umetnika. Zhang Zikang