U ciklusu Svet ispod koraka Hanna Dujmović uspostavlja svet u kojem se uobičajeni odnosi razmere i značaja iznova pregovaraju. Ono što u svakodnevnom iskustvu ostaje na margini pogleda — cvet, insekt, vlati trave ili seme maslačka — postaje nosilac slike i središte narativa. Promenom perspektive umetnica ne prikazuje prirodu kao pejzaž, već kao prostor iskustva, imaginacije i sećanja. Mikrosvetovi koje gradi istovremeno deluju poznato i začudno. Naseljeni ljudskim figurama, biljkama i sitnim živim bićima, oni funkcionišu prema drugačijem poretku od onog na koji smo navikli. Hijerarhije nestaju, a granice između ljudskog i prirodnog postaju porozne. U takvom prostoru čovek više nije posmatrač sveta koji ga okružuje, već njegov sastavni deo. U tom smislu, radovi Hanne Dujmović mogu se dovesti u vezu sa promišljanjima Gastona Bašlara o imaginaciji kao prostoru u kojem spoljašnji svet i unutrašnje iskustvo postaju nerazdvojni. Priroda u ovim slikama nije geografska kategorija niti veran prikaz stvarnosti. Ona postaje psihološki i simbolički prostor, oblikovan sećanjem, intuicijom i arhetipskim predstavama koje opstaju izvan vremena. Posebno mesto u ovom ciklusu zauzima promena razmere. Uvećani cvetovi, monumentalne vlati trave i sitna ljudska prisustva ne služe stvaranju fantastične scene, već promeni načina gledanja. Posmatrač se suočava sa svetom koji je istovremeno poznat i nov, kao da ga prvi put posmatra iz njegove unutrašnjosti. Upravo u tom pomeranju perspektive otvara se mogućnost drugačijeg odnosa prema onome što nas okružuje. Iako na prvi pogled prizivaju poetiku bajke, slike Hanne Dujmović ne govore o bekstvu iz stvarnosti. Naprotiv, one podsećaju da se najdublji slojevi iskustva često nalaze u onome što svakodnevno previđamo. Svet ispod koraka zato nije samo prostor prirode. To je prostor pažnje — mesto na kojem se pogled usporava, a ono što je dugo ostajalo neprimetno ponovo zadobija svoje značenje.